Тврђава-кула Звечан

Тврђава-кула Звечан

Тврђава-кула Звечан

 

Звечан је био средњевековни град, сада у рушевинама, на ушћу реке Ситнице у Ибар, али се претпоставља да се ту налазило насеље још у праисторији.

Сазидан је на истоименом купастом брду на улазу у ибарску клисуру и доминира долином у којој су се укрштали важни каравански путеви.

Брдо Звечан

Брдо Звечан

Први пут се помиње у вези са пограничним борбама између Србије, којом је владао Жупан Вукан и Византије на Косовом пољу између 1091. – 1094. године. Постоје записи да је Стефан Немања, после победе над Византинцима 1170.г. код Пантине, наредио да се молитва за успешни исход битке одржи у манастиру Светог Ђорђа у Звечану.

Током владавине Немањића, у Звечану се налазио један од краљевских дворова. У њему је 1323.г. сахрањен Константин Немањић, 1331.г. је у његовим тамницама преминуо и његов брат Стефан Дечански.

Стефан Душан је 1337.г. управу поверио млађем сину вла

стелинке Данице, док је његов син Урош град доделио челнику Муси, зет кнеза Лазара.

Кнез Војислав Војиновић је 1363.г. заменио Брвеник на ибру са челником Мусом и град се од тога доба налази у његовом поседу, тј. његовог наследника Великог Жупана Николе Алтомановића (1366- 1373.г). После Николиног слома град улази у састав државе Вука Бранковића.

Турци освајају Звечан крајем XIV века и у њему држе ја

ке војне поставе све до XVIII века када дефинитивно напуштају тврђаву и она је од тада препуштена зубу времена.

Основа тврђаве је прилагођена конфигурацији терена и има неправилан облик. Састојала се од три дела.Горњи град се налазио на самом врху брда. Нижи појас се састојао од бедема ојачаних кулама, а обимни зид је обухватао јужне падине у подножју брда. Горњи град, окружен са пет купола, чува остатке главне – Донжон куле осмоугаоне цркве Св.Ђорђа.

Црква је имала основу у облику сажетог уписаног крста, мању олтарску апсиду, куле над средишњим делом и била је живописана.

Унутар Доњег града постоји неколико грађевина чија намена није прецизно утврђена, а на западном крају налазио се главни улаз у град.

Основна намена града била је контрола босанског, ибарског и метохијског пута, који су се укрштали, док је касније служио и као заштита за рудник Трепчу.